Iz weltschmerza u Grac i nazad

Sreda je i jos samo jedan dan nas deli od Nove godine, a to je pravi tajming da vas pocastim jos jednim zanimljivim postom na temu jednog malog, a ljupkog austrijskog grada, Graca. I ovoga puta u gostima autorka bloga o putovanjima majusnikolicmajus.wordpress.com.Ovo je njeno drugo gostovanje kod mene, a za vise informacija o njoj i njenom blogu, u prethodnom postu o Letoniji. Sve najbolje jos jednom, pa se citamo i pisemo u narednoj godini, koja ce nadam se doneti mnostvo svezih, drugacijih postova.

Ovih dana obuzima me weltschmerz. Beskrajno sam tužna dok posmatram svet koji je poludeo, političare koji se prepucavaju, teroriste koji se raznose i ubijaju civile, izbeglice koje beže i ko zna kroz šta sve prolaze da bi došle do nekog novog početka, rat koji besni na Istoku, i medije koji pumpaju celu stvar pompeznim naslovima. Uhvati me panika, pa se smirim. Znam da na to ne mogu da utičem, pa ubeđujem sebe da ću poludeti ako samo na to mislim. Svoj svet sam odavno napravila, ali uprkos tome, neizvesnost i strah zamenjuju moje planove o budućnosti. Ne izlazi mi se iz kreveta i samo bih sve prespavala. Pre par meseci uplatili smo jednodnevni izlet do Graca i kako se bližio taj dan, nije mi se išlo. Mrzelo me. Da li je bezbedno, da li je IGDE bezbedno? Ali ne, stvarno ću poludeti ako tako mislim. Pa uostalom, može nešto i u Beogradu da mi se desi, kod kuće, da se okliznem u kadi. Platili smo preko agencije 23e. Na dve rate. Ako baš hoću, mogu da ne odem, ali neću.

Ispratila nas je kiša i sivo vreme, a u Gracu dočekalo sunce i svež(pred)alpski vazduh. Stigli smo rano ujutru, nakon 9h vožnje autobusom. Nije bilo zadržavanja, uprkos pričama o zatvaranju granica sa Slovenijom i Austrijom. Ovo je prvenstveno shopping tura, ljudi ozbiljno prelaze ovaj put samo da bi pazarili u tržnom centru. Iskreno, shopping ne podnosim, a i ne razumem da neko ode u Grac, Beč, Temišvar, samo da bi ceo dan proveo u mall-u i nikada ne poseti grad u koji je došao. Mi smo tržni centar iskoristili samo zbog toaleta.grac 10Preko puta tc-a, nalazi se autobuska stanica. Autobusom 78 ide se do stanice Puntigam, a onda se tu preseda na tramvaj broj 5. Otprilike, vožnja od tc-a do stanice Hauptplatz, traje oko 45min. S obzirom na to da je tamo već počela novogodišnja euforija, nismo razumeli da li je prevoz samo tog dana bio besplatan, jer je vikend, ili će tako biti do završetka novogodišnjih praznika. U svakom slučaju, prijatno smo se iznenadili što smo u startu uštedeli četiri vožnje.grac 3Kada smo kročili na glavni trg Hauptplatz, odmah mi se svideo. Iako je u Austriji drugi grad po veličini i broju stanovnika (ima malo više od 200 hiljada ljudi), Grac je veoma mali grad. Dok se krećemo u pravcu Gradske većnice (Rathaus), prolazimo glavnom džadom – Herrengasse, a sa obe strane se nižu zgrade, svaka lepša od prethodne. Dominira art nouveau arhitektura, a svi izlozi i cela ulica su ukrašeni novogodišnjim ukrasima i rasvetom.grac 8Po lepoti, ističu se Landhaus – renesansna palata pokrajinskog parlamenta u čijem se dvorištu održavaju koncerti, a svojom arhitekturom podseća na venecijanske zgrade i Gemaltes Haus – oslikana freskama iz 1742. godine. Ispred Gradske većnice, nalazi se spomenik štajerskom princu Ivanu koji je, poput Fontane četiri reke na Piazza Navona u Rimu, okružen sa četiri žene koje takođe predstavljaju četiri reke: Muru – protiče kroz Grac, Dravu, Enns i Sann. Pored spomenika, na ovom glavnom trgu, kao i na svakom drugom, manjem, nalaze se novogodišnje drvene kućice i tezge na kojima se mogu kupiti austrijske kobasice, suveniri, slatkiši, kuvano vino…grac 9U želji da izbegnemo gužvu, držali smo se okolnih ulica. Tako smo iz Hans-Sachs-Gasse ušli u Burgasse u kojoj je Mauzolej cara Ferdinanda II – prelepa zgrada i jedna od najvažnijih građevina u Gracu u kojoj se nalazi grobnica Ferdinanda II i njegove supruge. Odatle ulazimo u Sporgasse, divimo se arhitekturi i na sledećem trgu, skrećemo levo i penjemo se ka gradskom utvrđenju –Schloßberg.grac 11Na tom brdu, nekada se nalazila ogromna tvrđava koju je Napoleon uništio i od svega je ostala samo kula sa satom, poznata kao Uhrturm. Pogled odatle je nešto najlepše što smo videli tog dana. Imali smo sreće sa vremenom, iako je bilo svega 5 stepeni u plusu, sunce je peklo, pa smo malo dobili boju. Ili je to bilo od kuvanog vina.

Crveni krovovi, lepe kuće, katedrala Domkirche, reka Mura, crkve, svuda barok i renesansa a onda usred toga, ogroman Kunsthaus – Muzej moderne umetnosti koga zovu i ,,Prijateljski vanzemaljac“ i koji odstupa od izgleda Starog grada, a opet se nekako i uklapa. Spuštamo se stepenicama niz brdo i pogled je sve lepši. Stepenice su inače zatvorene zimi zbog snega i leda, ali s obzirom na vremenske uslove tog dana, svi su preskakali zidić pored, pa smo tako i mi. Inače, do kule se može popeti i liftom ili uspinjačom, ali nama je bilo zanimljivije ovako.

grac 1

grac 6Put nastavljamo pravo i dolazimo doMurinsela ili Ostrva na Muri. Grac je 2003. godine bio Evropska prestonica kulture i tim povodom su napravljeni Kunsthaus i Murinsel – čelična konstrukcija u obliku školjke. Murinsel je tu postavljen samo privremeno, ali su ga stanovnici toliko zavoleli, pa je tu i ostao. Spaja obe strane reke, a u samoj školjci nalazi se mala pozornica i kafić. Izlazimo iz školjke i penjemo se na drugu stranu reke gde nas opet dočekuje niz zanimljivih zgrada, a odmah pored je Kunsthaus koji se lepo može videti samo sa brda. U muzeju ne postoji stalna postavka, izložbe se stalno menjaju, a posvećen je umetnosti ’60ih godina do danas. Ponedeljkom i praznicima je zatvoren, a ulaz je 9e. Ipak, nismo imali vremena da ga posetimo.

grac 4Odatle, prelazimo još jedan mostić i opet smo u Starom gradu, prolazimo uličicama, sa svakog trga širi se miris kuvanog vina i pečenog kestena i tu kreće naša ozbiljna potraga za klopom. Hteli smo da nađemo restoran, sednemo, ugrejemo se i naručimo neke kobasice sa sirom, ali plan se izjalovio jer je sve bilo krcato i nakon nekoliko krugova i obilaska svih ulica i restorana, skoro da smo počeli da ujedamo jedni druge od nervoze i vratili se na Hauptplatz gde smo konačno pojeli te kobaje. Ostalo nam je još toliko vremena da se skrasimo negde unutra i popijemo neko kuvano vino koje nas je celog dana mamilo. Izračunali smo da smo svi potrošili između 12 i 15e: kafa 2,50 do 3e, kobasice 3 do 4e, čokoladne perece ili chimney oko 3e, vino 2e. I naravno, i u tom kafiću, za stolom do nas, sedeli su Srbi, i srpski smo češće čuli nego nemački.grac 5gracVratili se istim putem kojim smo došli i oko 18:30h krenuli nazad, a u Beogradu bili već oko 3h. I ja srećna. Lep dan, lep Grac, druženje sa dragim ljudima, baterije pune, a imam još ceo slobodan dan da odmorim i naspavam se. Ružne misli – ćao, bar na par dana, dok ponovo ne zaplešem sa demonima. Zato ne klikćem na naslove ,,poligrafsaslušanjaiostalo“, ne dam da me taj cirkus poremeti i samo bih da me ovo lepo osećanje drži još malo.

 

Advertisements

One thought on “Iz weltschmerza u Grac i nazad

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s