Iz weltschmerza u Grac i nazad

Sreda je i jos samo jedan dan nas deli od Nove godine, a to je pravi tajming da vas pocastim jos jednim zanimljivim postom na temu jednog malog, a ljupkog austrijskog grada, Graca. I ovoga puta u gostima autorka bloga o putovanjima majusnikolicmajus.wordpress.com.Ovo je njeno drugo gostovanje kod mene, a za vise informacija o njoj i njenom blogu, u prethodnom postu o Letoniji. Sve najbolje jos jednom, pa se citamo i pisemo u narednoj godini, koja ce nadam se doneti mnostvo svezih, drugacijih postova.

Наставите са читањем

Advertisements

Velika avantura skrivenom Srbijom

Slika 1 Reka Vrelo ili GodinaKao sto sam i obecala, poklanjam jedan VELIKI post o avanturi skrivenom Srbijom, koju sam prozivela bas davno, a koju je vrlo detaljno opisala moja majka koja ovom prilikom gostuje sa jos jednim tekstom. O njoj mozete procitati u postu o Karneval u Veneciji. Post je za moj ukus preobiman, ali majci ne mozete reci ne. U svakom slucaju, odvojite malo vise vremena, taman ga izgustirajte za praznike. Krecemo u avanturu da otkrijemo bisere i nase zemlje :

Наставите са читањем

Čemu me naučila ova godina?

Dragi moji pratioci i čitaoci, prvo da se izvinim što ove godine nisam objavila toliko postova kao prošle, ali je bilo i manje putovanja i vremena na žalost. Prošle godine u ovo neko vreme sam objavila post sa novogodišnjim željama i napravila mini retrospektivu prethodne godine sa nadama i ciljevima za sledeću.

Naravno, tada nisam imala pojma šta me čeka u tada novoj godini i da ću upravo u njoj naučiti i savladati neke od veoma bitnih životnih lekcija.

Naime, od februara mi je nad glavom stajao jedan zdravstveni problem koji je tek pre nekih mesec i po rešen, ali barem je rešen i sad sam dobro. No, takvo jedno iskustvo preživljavanja i operacije, za sobom ostavi dubok trag u čoveku i promeni mu pogled na život za 360 stepeni. Ovaj post će biti preplavljen nekim kliše izjavama, ali sam se uverila da su one i te kako tačne. Čemu me to sve naučila ova godina, a da nema mnogo veze sa putovanjima, mada će se provući i to.

Na prvom mestu, shvatila sam da izlizana novogodišnja želja o zdravlju nije bez veze prisutna u svakoj čestitci vekovima unazad. Zaista, bez zdravlja ne možete ništa. Možete da se borite naravno i nekom maštom da zamaskirate saznanje o bolesti, ali se trudite kako znate i umete da ga sačuvate, što je danas i najteže u ovom stresnom dobu.

Na drugom mestu, mene je to bolničko iskustvo naučilo da cenim sebe i svoj život, kakav god on bio. Ovo je nešto što većina nas rano shvati i nauči, ali tek nakon nekog ovakvog isceliteljskog iskustva, ova lekcija bude savladana.

Potom, naučite da cenite i radujete se nekim na izgled, trivijalnim stvarima svakodnevice, kojih pre bolesti niste svesni. Tu mislim na mogućnost normalnog kretanja, na mogućnost normalne ishrane, higijene, spavanja i tako tih stvari. Jednostavno intenzivnije osluškujete i osećate život, nakon pomenutog neprijatnog iskustva.

Naučite da živite u sadašnjosti i da ne možete silom da promenite nešto što u tom trenutku iz x,y razloga ne možete da promenite.

Naučite da se ne poredite sa drugima i gledate svoja posla i život. U se i u svoje kljuse, kratko i jasno i da se ne tangirate oko mišljenja drugih.To šta misle o vama je njihov, a ne vaš problem.

Na kraju krajeva naučite da cenite sve ono što u tom trenutku imate i da iz tog izvučete neki maksimum i zadovoljstvo, ali da naravno ne potisnete neke svoje unutrašnje glasove i ciljeve.

Naučila sam i da sve prođe i da treba dati vremena sebi nakon nekih stresnih situacija da bi se vratio u normalu i da se ne treba truditi da objasniš okolini zašto se tako osećaš, jer uglavnom neće razumeti, osim ako ima slično iskustvo iza sebe.

Promenila sam i mišljenje o zdravstvenim radnicima i stvarno se trudila da ne pravim previše problema, mada je to nekad teško kada vas savladaju emocije ili bes i nestrpljenje.

Sagledala sam i ko mi je pravi prijatelj u tim situacijama i mogu se pohvaliti da su razočarenja na minimumu. Bože moj, uvek neko izda, ali i za to ima leka. Ne treba biti prestrog prema ljudima. Svi imamo svoje razloge.

Što se putovanja tiče, ove godine sam naučila da prihvatim nacije koje su u mnogome različite od moje i prva poseta islamskoj zemlji je učinila da budem svesna nekih sloboda u svojoj zemlji kojih nisam bila svesna do tada.

Takođe, naučila sam da slušam sebe, a ne Peru, Žiku, Lazu. Povremeno osluškujte sebe, to je jako bitno, jer nas današnji tempo života često udalji od nas samih.

Eto, trudila sam se da ne mudrujem mnogo i želim sebi, svojoj porodici, prijateljima i rodbini pre svega zdravlje i hrabrost da bi se krenulo ka novim ciljevima i promenama. Samo napred i polako. Ja znam da će moj potpuni povratak trajati malo sporije, jer sam tako odlučila, ali već postoje mnoge stvari u narednoj godini kojima se radujem, a svakako da ću nastaviti da se trudim da promenim i ono što u mom životu nedostaje.

U ovoj godini ću vam pokloniti jedan post koji govori o lepotama naše zemlje a iz pera je moje mame, koja je već jednom gostovala kod mene i verovatno ću pokloniti još jedan post o nekoj evropskoj zemlji iz pera jedne dame koja je takođe već gostovala kod mene.

Sve najbolje u predstojećoj novoj godini. Budite zdravi, hrabri, odlučni i nasmejani i zapamtite da iz negativnog iskustva mnogo više stvari naučimo, nego iz pozitivnih. Želim da poručim da iz svakog negativnog iskustva možete izvući nešto dobro i pozitivno.

Pozdrav od Kofernjače

234