Destinacije za tanak džep – Pečuj

068Čim napolju zasija Sunce, moj blogerski um počne da se budi i pun je ideja. Nedavno sam pročitala post jednog jako zanimljivog svetskog travel blogera koji je rekao da je svako putovanje važno i da ono ne mora da bude skupo i daleko, da bi nam promenilo ugao gledanja na stvari ili život. Tako sam i ja nakon posete malom, simpatičnom mađarskom gradiću Pečuju, shvatila da je itekako moguće imati sređen i čist grad, sa razvijenom kulturom, samo kada se sredstva u pravom smeru usmere. Dakle, ovoga puta preporučujem još jednu destinaciju za tanak džep i jednodnevni izlet, a blizu je, relativno. Šta to nudi univerzitetski gradić Pečuj?

Ovaj post pišem iz ugla nekog ko je ovaj grad posetio preko agencije. U tom scenariju, morate da ustanete ko vampir u pola 5, da bi se na vreme nacrtali na parking kod Buvljaka i u Pečuj stižete negde oko 1 popodne, što jeste dosta vremena provedenog u autobusu, ali se ono, uz super društvo, lepo prekrati. Pre Pečuja se staje u malom mestu Baja i pravi pauza od pola sata.

Što se samog Pečuja tiče, dopada mi se što je turističko jezgro sređeno i prilagođeno turistima, u smislu da nema saobraćaja i sve je relativno blizu, a sređeno i čisto. Ovo je zaista grad kulture, koji je nakon Budimpešte dosta posećen u Mađarskoj. Zbog svoje zanimljive istorije i sudara kultura, primetićete i uticaj Turaka recimo, u vidu džamije u centru.

DSC07789Zanimljivo je da u Pečuju u samom centru nema restorana sa tradicionalnim mađarskim specijalitetima, već se treba zavući u neke uličice izvan centra, da bi se uživalo u njima.

Nepregledan put koji čini da putovanje traje mnogo duže, od samog boravka u gradu, vam ostavlja svega nekih 5 sati da upoznate grad, nešto pojedete i možda kupite neku krpicu u uređenom tržnom centru Arkad. Tako da, pripremite neku svoju mapu i pustite korak ne bi li obišli što više stvari. Možda je bolja opcija da se ide kolima, a koje su to neke bitne znamenitosti, po mišljenju sajtova i kancelarije za turističke informacije, saznajte preko radio Kofernjače.

DSC07884Naglašavam da smo mi bili u subotu u poseti, pa nismo bili u mogućnosti da uđemo ni u sinagogu, ni u džamiju.

Poznata jevrejska škola Pečuja i Velika sinagoga u romanskom stilu, koja je i dalje funkcionalna, su završene nakon 4 godine rekonstrukcije 1869.godine. Njihov izgled su osmislile poznate mađarske arhitekte. Zgrada do crkve je bivša jevrejska škola. Mala sinagoga se koristi radnim danima od strane pečujske jevrejske zajednice i smeštena je u dvorištu škole.

001Katedrala je druga na listi. Fasada katedrale kakvu danas znamo je završena tokom rekonstrukcije u periodu između 1882-1891.godine. Sačuvala je svoj srednjovekovni pod i post-romaneskni izgled enterijera i eksterijera. Poslednja restauracija Katedrale se desila između 1962.i 1968.godine. Katedrala je stvarno prelepa  spolja i unutra. Slobodno uđite, slikajte i uživajte u miru ovog mesta.

020

034

DSC07754Džamija paše Gazi Kasema krasi glavni trg i svedok je turskog uticaja i u ovom gradu. Imajući u vidu nekadašnju moć turske imperije, ne čudi što su ostavili dubok trag na kulturi i izgledu mnogih metropola i država. Ova džamija je nastala demoliranjem nekadašnje gotičke crkve Svetog Vartolomeja koja je sagrađena sredinom XIII veka. Kamenje ove crkve je iskorišćeno za izgradnju džamije, po nalogu paše Gazi Kasema,koji je vodio tursku vojsku i okupirao Pečuj 1543.godine. Pečuj se napokon oslobodio turske vladavine nakon skoro veka ipo potlačenosti, oktobra 1686.godine Imajući u vidu koliko smo mi bili pod Turcima, oni ne mogu da se bune.

Turci su svojim dolaskom izmenili prilično izgled tadašnjeg grada prilagođavajući ga sebi i gradeći džamije za telo, a kupatila za dušu, dok su glavnu ulicu pretvorili u bazar. Otuda se i danas oseća taj uticaj, a ovo nije jedina džamija u Pečuju. Elem, ona je danas katolička crkva, a zadržala je izgled džamije, što jeste malo čudno.

067Fabrika porcelana je još jedna znamenitost koju vredi posetiti, prema rečima mojih saputnika, a i Pečuj je poznat po porcelanu. Zsolnay fabrika započinje svoju istoriju davne 1853.godine. Vlasnik Miklos je preobratio raniju fabriku u fabriku porcelana i prepisao je najstarijem sinu. Na samom početku je u fabrici radilo svega nekih 15-20 radnika, da bi kasnije,u Parizu, na velikom svetskom sajmu ostvario svetski uspeh nekim svojim izumom za izradu porcelana.Fabrika je tokom Drugog svetskog rata izgubila svoje ime, i nakon rata ga uspešno povratila. Nezavisnost fabrike je povraćena 1982.godine, i tada je najveći izazov bio proizvesti stono posuđe u velikim količinama. Vremenom je Zsolnay proširio svoja međunarodna poznanstva i veze  i otvorio prodavnice širom sveta.

DSC07917Zgrada pošte je jedna od lepših zgrada u Pečuju, sa govornicama nalik onim londonskim, pa je zgodno za slikanje. Inače, Pečuj obiluje lepim, umetničkim fasadama a upravo ova zgrada važi za jedno od najlepših i najvažnijih zdanja u Pečuju. Pečuj je grad na drugom mestu koji je otvorio telefonsku centralu 1885.godine. Bratislava je na prvom mestu.

005Na kraju, na više mesta u Pečuju ćete videti svežnjeve katanaca sa ispisanim imenima parova, tako da, verujte u ljubav. Ima još uvek nade za nju, a ako idete sa lepšom polovinom, neko katanče ponesite u džepu, pa i vi vašu ljubav zaključajte od svih.

055Eto, ako se ikad odlučite za neki izlet ovog tipa, preporučujem. Prijaće vam šetnja po malom, mirnom, lepom gradiću, a ima i šta da se poseti. Do nekog sledećeg druženja i putovanja, čujemo se.

 

 

Advertisements

3 thoughts on “Destinacije za tanak džep – Pečuj

  1. Hvala na ovako lepom tekstu o Pecuju. 🙂 Planirala sam ovog proleca da ga posesim, jer imam preporuku da ga zasigurno vredi videti. Slusala sam o tom gradu dosta, ostaje samo da se o svim lepim stvarima o njemu i sama uverim i da ih dozivim.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s