Destinacije za tanak džep – Brašov

 

panorama-brasov

Kao što sam i obećala, ovaj post posvećujem Brašovu. Kofernjača se trudi da sa vama podeli korisne i realne informacije, bez nekog preteranog ulepšavanja. Dakle, Brašov je simpatičan gradić, ali da nije blizu dvoraca Brana i Peleša, ne bi bilo potrebe da ga posetite. Rumunija ima mnogo lepših gradova kao što su Bukurešt pre svega, potom Sigišoara, Sibiu itd. Ja sam i Brašov, kao i Krakov obišla zahvaljujući jednoj info turi. Moram priznati da je društvo bilo stvarno neponovljivo i da sam tada shvatila da je društvo mozda i bitnije, od mesta koje posećujete.

Možete biti na najlepšem mestu na planeti, ali ako ste okruženi smaračima i negativcima, džabe vam. U ovom slučaju je bilo obrnuto. Bili smo u gradu koji baš i nije među prvih 10 must see, ali je ekipa bila sjajna i zato ću i Brašov pamtiti po lepom. Posebno mi se urezao hostel Rollingstone, koji je smešten u nekoj rumunskoj kućici, sa nekim starim tepisima i nameštajem, a na spratu soba sa, mislim, 14 kreveta. U njoj sam ja naravno bila smeštena, sa još 13 nepoznatih duša i to su slike sa putovanja koje se pamte. Detalj koji se odnosi na spisak za tuširanje je takođe nešto što se ne zaboravlja.

brasovŠta to treba posetiti u Brašovu?

Ako ste se već opredelili za ovo putovanje, ponavljam da je akcenat na fakultativnim izletima tokom kojih se obilaze dvorci Bran i Peleš. No, pošto ćete neko slobodno vreme imati na raspolaganju i u Brašovu, iskoristite ga za šetnju po centru i napravite par lepih fotografija panorame, sa  omanjeg vidikovca. Grad se ubraja u manje, ali ima dosta lepih, srednjovekovnih znamenitosti da ponudi, jeftin je i vremenski ga možete brzo obići. Ta neka mračna, srednjovekovna atmosfera je ono što mi se najviše i sviđa u Rumuniji. Od znamenitosti Brašova izdvajam Gradski trg , Crnu crkvu, Katarininu i Šej kapiju i na kraju uličicu Strada Sforri.

Brašov ili Kronstadt na nemačkom je glavni grad okruga Brašov koji se nalazi blizu ulaska u Transilvaniju. Prvobitno se grad zvao Korona što znači kruna, a Nemci su ga posle nazvali Kronstadt što bi značilo krunski grad, grad krune. Tokom srednjeg veka su oba naziva bila u upotrebi. Pošto je Brašov dosta star grad, ima i srednjovekovne četvrti. Može se videti stara citadela i brojne stare kule. U starom delu Brašova se nalaze brojne prodavnice i restorani u kojima se služi tradicionalna hrana. Taverna Sarbului služi najbolju klopu u gradu. Zbog svog srednjovekovnog ambijenta, predeli Brašova su korišćeni u mnogim filmovima.

brasov 2Epicentar grada

Ništa bez glavnog trga, pa tako i Brašov ima svoj. Istorija ovog trga (Piata Sfatului) se vezuje za period kada su Sasi vladali rumunskom teritorijom. Oni su ovde izgradili masivne, kamene zidove i oko grada čak sedam bedema, koji su i danas vidljivi. Među brojnim crkvama, izgradili su i ovaj glavni trg, koji se smatra najlepšim u zemlji. Na njemu se nalaze ostaci Stare gradske većnice (Old Town Hall) u kojoj su se ranije okupljali gradski odbornici, a danas je tu Istorijski muzej.  Na vrhu zgrade se nalazi Trubačeva kula, koja je u starim vremenima služila kao osmatračnica i sa koje su se stanovnici obaveštavali o približavanju opasnosti. Leti je ovaj trg prepun ljudi a i mesto gde se održava letnji muzički festival. Na trgu se takođe nalazi i čuvena Crna crkva.

glavni-trgCrno, pa se ne vidi

Crna crkva je stvarno jedno impozantno zdanje i simbol Brašova. Epitet crna se odnosi na zidove crkve koji su pocrneli, posle strašnog požara 1689.godine. Crkva je više puta bila rušena i rekonstruisana, a nakon tog strašnog požara je rekonstrukcija trajala čak 100 godina. Unutrašnjost crkve je stvarno prelepa i raskošna, sa balkonima, ogromnim orguljama, elegantnim stubovima i turskim tepisima na zidovima. Zanimljiv je podatak da su prozori crkve od posebnog UV-filtrirajućeg stakla, koje štiti ovih 119 turskih tepiha, od Sunčevog zračenja.  Nemački trgovci su takođe darovali crkvi tepihe u 17. i 18. veku, u znak zahvalnosti što su preživeli svoje putešestvije duž Karpata. Crkva se može pohvaliti najvećom kolekcijom tepiha u Evropi. Pomenute džinovske orgulje sadrže čak 4000 cevi i možete uživati u njihovom zvuku leti. To je vreme kada se u crkvi tri puta nedeljno održavaju koncerti.

crna-crkvaDžaba ti kapije…

Što se tiče Katarinine kapije (Poarta Ecaterinei), ovo je jedina originalna kapija koja je preživela od srednjeg veka do danas. Ovaj ostatak kapije je nekada bio deo mnogo veće strukture, čija se maketa može videti u jednom od muzeja. Iznad ulaza se nalazi simbol gradskog grba : kruna na stablu drveta.

Meni je jako interesantna priča o Šej okrug i Šej kapiji. Na neki način je Šej kapija blaža verzija Berlinskog zida. Naime, Sasi su vladali Rumunijom četiri veka (od 13. Do 17.v). U tom periodu, Rumunima je bilo strogo zabranjeno da budu vlasnici nekog poseda unutar zidina grada, te su oni rešili da se presele u severozapadni Šej okrug. Onih dana kada su hteli da uđu u grad, to su mogli učiniti samo kroz Šej kapiju, na čijem su ulazu plaćali neku vrstu dažbine. Dažbina se plaćala jer je privilegija bila prodavati svoje proizvode unutar grada. Mi se danas žalimo na pdv, a zamislite koliko su ta vremena tek bila surova. Ipak, jednom godišnje su Rumuni mogli slobodno da uđu u grad i taj dan Rumuni i danas slave brojnim piknicima i proslavama po gradu.

sej-kapijaNajuža ulica

Na kraju ove šetnje po gradu, provešću vas kroz jednu od najužih ulica u Evropi. Ova ulica se zove Strada sforii (u prevodu uska ulica). Ova ulica je nekada služila za prolazak vatrogasaca. Njena širina je između 113 i 135 centimetara, dok je duga negde oko 80m. Legenda kaže da ako zaljubljeni par prođe ovaj prolaz bez dodirivanja, da će dugo biti zajedno. U suprotnom će se stalno svađati. Preporučujem dijetu svim parovima, pre polaska na ovaj put. (šala mala)

strada-sforriChill out moments

Posle ove duge šetnje i razgledanja znamenitosti, otidite do glavne ulice gde imate simpatične restorane, a ja predlažem rasta bar Jamaica, u jednoj od ulica sa desne strane, koje seku glavnu ulicu, u blizini trga. Ovaj bar je više za neku opuštenu varijantu posle ručka. Napominjem da Rumuni koriste rumunske leje, a ne eure. Odprilike, jedan euro je oko 4,42 leje.

Holivud u Brašovu

Za kraj posete Brašovu, ostavljam još jedan zanimljiv natpis. Naime, Brašov se dosetio da postavi natpis sa imenom svog grada, u holivudskom stilu. Dakle, u brdima ćete videti džinovski natpis Brašov. Vama prepuštam da zaključite kolika je sličnost između Brašova i Holivuda.

Ovaj post je bio lagano zagrevanje za dvorce Transilvanije, o kojima više reči u sledećoj avanturi. Do tada podelite neko svoje rumunsko iskustvo sa Kofernjačom. Da li ste bili u Brašovu i kako vam se dopao?  Ako ste bili u nekom drugom rumunskom gradu, podelite i to sa nama !

Advertisements

2 thoughts on “Destinacije za tanak džep – Brašov

    1. Draga An@, hvala ti najlepse na ovim lepim komentarima podrske. Ulepsala si mi ovaj kisni dan. Kofernjaca je jos beba, ali raste svakog dana i uskoro ce se potruditi da je vise ljudi slicnih tebi posecuje i komentarise. Do sledeceg posta 🙂 P.S.
      Ukoliko ti imas svoj blog, rado cu ga pratiti. 🙂

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s