Čamdžijska avantura – u potrazi za biserom Boljevaca

Dragi moji, prošlo je mesec dana od mog prethodnog posta, a sa dolaskom leta, moja inspiracija buja. Kao što znate, leto je vreme kad svi maštamo o moru i hrlimo u prirodu i vodu, a svaki slobodan trenutak koristimo da budemo napolju sa dragim ljudima. Jer, Sunce je izvor života i pozitivne energije, a za prirodu ne kažemo džabe da je Majka. IMG_20160711_174352.jpg Наставите са читањем

Dunave, kraj tebe mi srce ostade…

image-0.02.01.40a131260c57d0817eefe52d518a5bc3c2ef9db97d7d3df0494ccd7e530e7f16-V

Ziveti se ne mora, ploviti se mora…

Dragi moji, dugo me nije bilo.

To je zato sto nisam vec neko vreme putovala, ali se unapred radujem i mastam o letovanju koje mi se smesi krajem avgusta, nadam se. Kao sto znate, da bi putovali, neophodan nam je kofer i neka destinacija izvan grada u kom smo nastanjeni. No, to ne mora da bude tako.

Sta ako svaki dan putujemo od kuce do posla ili do grada i to sve posmatramo kao svakodnevna mini putovanja. I sta ako je dovoljno da se spustimo na reke koje su ukras nase magicne prestonice i da tu dozivimo neke nezaboravne trenutke, a da nismo napustili svoj grad i zapravo otputovali. Proslog leta sam sa vama podelila impresije o autenticnoj oazi, Adi Medjici, a ovaj post sam resila da posvetim nasim divnim rekama.image-9962a7d985a6a4ed4b67b19faf5097a028ab25c76fb87dcd82a6bd440d5f65d3-V Наставите са читањем

Pod kišnim oblakom Toskane

Dragi moji, dugo se nisam odazivala putem ovog virtuelnog pera. Da budem iskrena, nisam nigde ni putovala od prošle godine, a to je za vlasnicu bloga o putovanjima glavni preduslov zar ne? Elem, došla je na red tura po biserima Toskane i mojoj sreći nije bilo kraja. Pre nego što još jednom svoje impresije podelim sa vama, moram svima koji bi ikada da se zapute u ovu nestvarnu i prirodnom lepotom ukrašenu regiju Italije, da preporučim fanatastičan film pod nazivom „Pod Suncem Toskane“ ( originalan naziv Under the Tuscan Sun).20160306_143532 Наставите са читањем

Iz weltschmerza u Grac i nazad

Sreda je i jos samo jedan dan nas deli od Nove godine, a to je pravi tajming da vas pocastim jos jednim zanimljivim postom na temu jednog malog, a ljupkog austrijskog grada, Graca. I ovoga puta u gostima autorka bloga o putovanjima majusnikolicmajus.wordpress.com.Ovo je njeno drugo gostovanje kod mene, a za vise informacija o njoj i njenom blogu, u prethodnom postu o Letoniji. Sve najbolje jos jednom, pa se citamo i pisemo u narednoj godini, koja ce nadam se doneti mnostvo svezih, drugacijih postova.

Наставите са читањем

Velika avantura skrivenom Srbijom

Slika 1 Reka Vrelo ili GodinaKao sto sam i obecala, poklanjam jedan VELIKI post o avanturi skrivenom Srbijom, koju sam prozivela bas davno, a koju je vrlo detaljno opisala moja majka koja ovom prilikom gostuje sa jos jednim tekstom. O njoj mozete procitati u postu o Karneval u Veneciji. Post je za moj ukus preobiman, ali majci ne mozete reci ne. U svakom slucaju, odvojite malo vise vremena, taman ga izgustirajte za praznike. Krecemo u avanturu da otkrijemo bisere i nase zemlje :

Наставите са читањем

Čemu me naučila ova godina?

Dragi moji pratioci i čitaoci, prvo da se izvinim što ove godine nisam objavila toliko postova kao prošle, ali je bilo i manje putovanja i vremena na žalost. Prošle godine u ovo neko vreme sam objavila post sa novogodišnjim željama i napravila mini retrospektivu prethodne godine sa nadama i ciljevima za sledeću.

Naravno, tada nisam imala pojma šta me čeka u tada novoj godini i da ću upravo u njoj naučiti i savladati neke od veoma bitnih životnih lekcija.

Naime, od februara mi je nad glavom stajao jedan zdravstveni problem koji je tek pre nekih mesec i po rešen, ali barem je rešen i sad sam dobro. No, takvo jedno iskustvo preživljavanja i operacije, za sobom ostavi dubok trag u čoveku i promeni mu pogled na život za 360 stepeni. Ovaj post će biti preplavljen nekim kliše izjavama, ali sam se uverila da su one i te kako tačne. Čemu me to sve naučila ova godina, a da nema mnogo veze sa putovanjima, mada će se provući i to.

Na prvom mestu, shvatila sam da izlizana novogodišnja želja o zdravlju nije bez veze prisutna u svakoj čestitci vekovima unazad. Zaista, bez zdravlja ne možete ništa. Možete da se borite naravno i nekom maštom da zamaskirate saznanje o bolesti, ali se trudite kako znate i umete da ga sačuvate, što je danas i najteže u ovom stresnom dobu.

Na drugom mestu, mene je to bolničko iskustvo naučilo da cenim sebe i svoj život, kakav god on bio. Ovo je nešto što većina nas rano shvati i nauči, ali tek nakon nekog ovakvog isceliteljskog iskustva, ova lekcija bude savladana.

Potom, naučite da cenite i radujete se nekim na izgled, trivijalnim stvarima svakodnevice, kojih pre bolesti niste svesni. Tu mislim na mogućnost normalnog kretanja, na mogućnost normalne ishrane, higijene, spavanja i tako tih stvari. Jednostavno intenzivnije osluškujete i osećate život, nakon pomenutog neprijatnog iskustva.

Naučite da živite u sadašnjosti i da ne možete silom da promenite nešto što u tom trenutku iz x,y razloga ne možete da promenite.

Naučite da se ne poredite sa drugima i gledate svoja posla i život. U se i u svoje kljuse, kratko i jasno i da se ne tangirate oko mišljenja drugih.To šta misle o vama je njihov, a ne vaš problem.

Na kraju krajeva naučite da cenite sve ono što u tom trenutku imate i da iz tog izvučete neki maksimum i zadovoljstvo, ali da naravno ne potisnete neke svoje unutrašnje glasove i ciljeve.

Naučila sam i da sve prođe i da treba dati vremena sebi nakon nekih stresnih situacija da bi se vratio u normalu i da se ne treba truditi da objasniš okolini zašto se tako osećaš, jer uglavnom neće razumeti, osim ako ima slično iskustvo iza sebe.

Promenila sam i mišljenje o zdravstvenim radnicima i stvarno se trudila da ne pravim previše problema, mada je to nekad teško kada vas savladaju emocije ili bes i nestrpljenje.

Sagledala sam i ko mi je pravi prijatelj u tim situacijama i mogu se pohvaliti da su razočarenja na minimumu. Bože moj, uvek neko izda, ali i za to ima leka. Ne treba biti prestrog prema ljudima. Svi imamo svoje razloge.

Što se putovanja tiče, ove godine sam naučila da prihvatim nacije koje su u mnogome različite od moje i prva poseta islamskoj zemlji je učinila da budem svesna nekih sloboda u svojoj zemlji kojih nisam bila svesna do tada.

Takođe, naučila sam da slušam sebe, a ne Peru, Žiku, Lazu. Povremeno osluškujte sebe, to je jako bitno, jer nas današnji tempo života često udalji od nas samih.

Eto, trudila sam se da ne mudrujem mnogo i želim sebi, svojoj porodici, prijateljima i rodbini pre svega zdravlje i hrabrost da bi se krenulo ka novim ciljevima i promenama. Samo napred i polako. Ja znam da će moj potpuni povratak trajati malo sporije, jer sam tako odlučila, ali već postoje mnoge stvari u narednoj godini kojima se radujem, a svakako da ću nastaviti da se trudim da promenim i ono što u mom životu nedostaje.

U ovoj godini ću vam pokloniti jedan post koji govori o lepotama naše zemlje a iz pera je moje mame, koja je već jednom gostovala kod mene i verovatno ću pokloniti još jedan post o nekoj evropskoj zemlji iz pera jedne dame koja je takođe već gostovala kod mene.

Sve najbolje u predstojećoj novoj godini. Budite zdravi, hrabri, odlučni i nasmejani i zapamtite da iz negativnog iskustva mnogo više stvari naučimo, nego iz pozitivnih. Želim da poručim da iz svakog negativnog iskustva možete izvući nešto dobro i pozitivno.

Pozdrav od Kofernjače

234

Jedno popodne u gradu limuna, Mentonu

Utorak je i nastavljamo avanturu od prošlog puta. Moja petodnevna avantura po Italiji me odvela na mnoga, meni neotkrivena mesta, a malo sam koračala i po francuskoj teritoriji. Ture ovakvog tipa su idealne za autobus, zato što vam on omogućuje razgledanje i uživanje u nestvarnim predelima sa visine, kroz autobusko okno. Oči su nam konstantno bile izložene nestvarnim koloritima, a beskrajne plantaže cveća su nas zasenile.IMG_4084_1

Наставите са читањем