SARDINIJA – ostrvo osmeha i smaragdnih plaža

Cari amici,

kišni dani su idealni za kreativnost pa vas častim sa dva posta danas. Naime, nepunih godinu dana je prošlo otkako sam se vratila sa nestvarnog letovanja na Sardiniji, a ovo je podsecanje na  miris borovine u vazduhu, na slike nasmejanih, pozitivnih i srdačnih lokalaca koji rade po restoranima, na ušuškane radnjice sa umetninama, u prodavnicama nakita, sladoledžinice i još mnoga lepa mesta.

Italijani svaki put uspeju da me iznenade svojim abnormalnim optimizmom i pozitivnošću, životnom radošću, umećem uživanja u svakoj sitnici koju novi dan nosi, a mislim da je taj njihov razigrani temperament posebno izražen na ostrvima. Kolikogod da dođete umorni , oni  brzo uspeju da vas inficiraju svojim virusom lucidnosti i da vam ubrizgaju injekciju pozitivne energije koja vam je preko bila potrebna. Budimo realni, mi Balkanci smo više melanholici po prirodi. U nekim trenucima vam bude toliko lepo da vam prosto bude neverovatno da takva božanska zemlja postoji i dodatno ste srećni što sebi možete da priuštite desetodnevni boravak u tom raju.

Ovo je moje prvo letovanje u Italiji, zemlji koju toliko volim i u koju sam zaljubljena na prvi pogled i susret i mogu reći da sam oduševljena. Do ovog leta sam bila verna Grčkoj i samo Grčkoj, ali sam imala želju da barem jednom letujem u Italiji i pošto je ovo godina putovanja, ostvarila mi se i ta želja.IMG-e802371a705610a3b82ab232cb2a3b84-V Наставите са читањем

Advertisements

Jedna noć u pustinji

Dragi moji, bliži se još malo kraj prve polovine ove 2019.godine i moram reći da je i meni i mom koferu priredila brojna iznenađenja i neobična putovanja. Ovo je godina kada sam napunila čuvene Isusove godine za koje se kaže da predstavljaju početak novog životnog poglavlja i zaista predosecam da će ova godina biti potpuno drugačija od svih ostalih i da će mi doneti pomeranje granica za lestvicu više, nesvakidašnja iskustva i ljude, što već čini, vrlo uspešno.

Tako sam ja ove godine svoj novi pasoš ispunila jordanskom vizom i time prvi put zakoračila svojim putničkim stopalom na tle mimo evropskog kontinenta. Malo je reći da me je ova destinacija oduševila, proširila vidike, natopila čula mirisima i ukusima orijenta, um beduinskom filozofijom, srce ispunjenošću a dušu balansom. Ukratko, vratila me sebi i pružila sve ono što mi je bilo potrebno. Ovo je prvi u nizu postova o Jordanu u kome sam rešila akcenat da stavim na tu jednu, ali vrednu noć provedenu u pustinji Wadi Rum. Naspite svoje omiljeno piće, zapalite cigaretu i upustimo se zajednu u ovu nadrealnu avanturu paralelnog pustinjskog univerzuma sa prizvukom filma Lorenc od Arabije ili nekog drugog starog blokbastera sa epicentrom dešavanja u pustinji.20190217_124556

Наставите са читањем

La dotta, la grassa, la rossa Bologna

Dragi moji,

kao sto sam i obecala, danas objavljujem post o Bolonji. Nije mi praksa da zaredjam dva posta dan za danom, ali imajuci u vidu da dugo nisam nista objavljivala, necete mi zameriti.

Ovaj post ce biti lisen suvisnih istorijskih cinjenica ili monotonih podataka. Vise cu akcenat da stavim na atmosferu i jedinstveni ritam ovog studentskog grada. Samim tim sto je Bolonja studentski raj, izuzetno je pozitivan i ziv grad koji vas prosto inficira svojom energijom. Ulice su ispunjene mladima, trgovi umetnicima i muzicarima, sve vrvi od optimizma i neke opustene, zdrave energije.

Наставите са читањем

Pasta e basta – jedno gastronomsko popodne u Bolonji

Dragi moji,

bas me dugo nije bilo. Naidje tako neki period u zivotu ili minus faza kad se otudjis od sebe i udaljis od svojih interesovanja i onoga sto te je nekada cinilo srecnim, a onda iz dana u dan, radis na tome da se vratis sebi i prisetis se ko si bio i sta te je to cinilo srecnim pre nego sto si zapao u tu fazu. Recimo da sam ja sad u toj nekoj fazi menjanja sebe i vracanja sebi a da su putovanja, u raznim nekim zivotnim fazama, meni bila najbolja terapija i vracala mi neophodnu snagu. U nekim trenucima sam se poistovetila sa glavnom junakinjom filma i knjige „Eat, pray, love“, i jos bolje je razumela nakon ovog putovanja.

Emotivne trzavice su sastavni deo zivota, ali moj savet je da budete strpljivi i dobri prema sebi, da radite sto vise stvari koje vam pricinjavaju zadovoljstvo, okrenete se hobijima i pustite vreme da ucini svoje. Porodica i prijatelji su naravno tu, ali najveci deo tog putovanja morate proci sami i tokom tog puta cete otkriti mnoge nove stvari o sebi i sagledati zivot iz drugog, zrelijeg ugla.

No, dosta sa filozofijom, malo sam htela da ovaj post zvuci netipicno i pomalo motivaciono, ali ne brinite. Ostajem i dalje pri magiji koju pruzaju putovanja i delim ta iskustva sa vama, kao i do sada.

Наставите са читањем

TAMO SU KUĆE OD ČOKOLADE, PROZORI SU OD MARMELADE…

Dragi moji, baš me dugo nije bilo i izvinjavam se na tome.

Uredno pratim sve komentare i lajkove i hvala vam na podršci. Zauzvrat, želim da vas počastim jednim jednostavnim i  realnim postom o Belgiji i Briselu. Svako putovanje je avantura za sebe i donosi novo iskustvo, a smatram da neku zemlju najbolje i  najiskrenije upoznamo kada posetimo nekog svog u tuđini ili nekog ko je rođen u zemlji koju posećujemo. Tada saznamo više o svakodnevnim navikama jednog naroda, klimi, ritualima, standardu, manama, o temperamentu jednog grada i njegovom unikatnom identitetu. Ove jeseni sam rešila da pet dana provedem u Briselu, u poseti jednoj drugarici koja je tamo već godinu dana sa mužem. Ala vreme leti…

Наставите са читањем

Vedi Napoli e poi muori

Dragi moji i drage moje,

dosta je vremena prošlo otkako sam objavila poslednji post. No, danas je kiša zaslužna za to da dan umesto na reci provodim ispred monitora i prijatno se iznenadim činjenicom da više od dve hiljade ljudi voli i prati Kofernjaču na Facebook-u, potom brojnim zanimljivim komentarima a i statistikama bloga koje beleže osetni rast, što sve ukupno doprinosi dobrom raspoloženju i motivaciji da sednem i u znak zahvalnosti napišem novi post.

Наставите са читањем